Заштита од насиља у породици
Насиље (физичко, психичко, сексуално и др.) представља један од најтежих проблема са којим се суочавају чланови породице.
Последице насиља у породици најчешће трпе незаштићени чланови (деца, жене и остарела лица).
Орган старатељства у поступцима за заштиту од насиља у породици може да има улогу странке када покреће поступак за заштиту од насиља у породици или се јавља као помоћни орган суда уколико је поступак покренуо неки други овлашћени субјект или суд ( путем прибављања доказа и давања мишљења о сврсисходности мере заштите од насиља у породици).Такође, Центар у поступцима за заштиту од насиља предузима и мере старатељске заштите(ургентно збрињавање, покретање поступка за лишавање родитељског права и др.).
Насиље у породици је дефинисано Породичним законом као понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.
Видови насиља по Породичном закону су:
-
- наношење или покушај наношења телесне повреде
- изазивање страха претњом убиства или наношење телесне повреде члану породице или њему блиском лицу
- присиљавање на сексуални однос
- навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није навршило 14.годину живота или немоћним лицем
- ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање
Против члана породице који је извршио насиље суд може изрећи једну или више мера заштите од насиља у породици.
Мере заштите су:
-
- издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности
- издавање налога за усељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности
- забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености
- забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице
- забрана даљег узнемиравања члана породице
Ступањем на снагу Закона о спречавању насиља у породици и партнерским односима, стручњаци Центра за социјални рад учествују у раду Групе за координацију и сарадњу. Групу за координацију и сарадњу чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује. Група разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.
По пријему процене ризика којом је установљена непосредна опасност од насиља у породици, група за координацију и сарадњу израђује индивидуални план заштите и подршке жртви, који садржи мере заштите и подршке жртви, али и другим члановима породице којима је подршка потребна.У изради индивидуалног плана заштите и подршке жртви учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање. Мере заштите морају да пруже безбедност жртви, да зауставе насиље, спрече да се оно понови и заштите права жртве, а мере подршке да омогуће да се жртви пружи психосоцијална и друга подршка ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања. Индивидуалним планом заштите и подршке жртви одређују се извршиоци конкретних мера и рокови за њихово предузимање, као и план праћења и процене делотворности планираних и предузетих мера.
