Skip links

Породично-правна заштита

Заштита од насиља у породици

Насиље (физичко, психичко, сексуално и др.) представља један од најтежих проблема са којим се суочавају чланови породице.

Последице насиља у породици најчешће трпе незаштићени чланови (деца, жене и остарела лица).

Орган старатељства у поступцима за заштиту од насиља у породици може да има улогу странке када покреће поступак за заштиту од насиља у породици или се јавља као помоћни орган суда уколико је поступак покренуо неки други овлашћени субјект или суд ( путем прибављања доказа и давања мишљења о сврсисходности мере заштите од насиља у породици).Такође, Центар у поступцима за заштиту од насиља предузима и мере старатељске заштите(ургентно збрињавање, покретање поступка за лишавање родитељског права и др.).

Насиље у породици је дефинисано Породичним законом као понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.

Видови насиља по Породичном закону су:

    • наношење или покушај наношења телесне повреде
    • изазивање страха претњом убиства или наношење телесне повреде члану породице или њему блиском лицу
    • присиљавање на сексуални однос
    • навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није навршило 14.годину живота или немоћним лицем
    • ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање

 

Против члана породице који је извршио насиље суд може изрећи једну или више мера заштите од насиља у породици.
Мере заштите су:

    • издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности
    • издавање налога за усељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности
    • забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености
    • забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице
    • забрана даљег узнемиравања члана породице

Ступањем на снагу Закона о спречавању насиља у породици и партнерским односима, стручњаци Центра за социјални рад  учествују у раду Групе за координацију и сарадњу. Групу за координацију и сарадњу чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује. Група разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.

По пријему процене ризика којом је установљена непосредна опасност од насиља у породици, група за координацију и сарадњу израђује индивидуални план заштите и подршке жртви, који садржи мере заштите и подршке жртви, али и другим члановима породице којима је подршка потребна.У изради индивидуалног плана заштите и подршке жртви учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање. Мере заштите морају да пруже безбедност жртви, да зауставе насиље, спрече да се оно понови и заштите права жртве, а мере подршке да омогуће да се жртви пружи психосоцијална и друга подршка ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања. Индивидуалним планом заштите и подршке жртви одређују се извршиоци конкретних мера и рокови за њихово предузимање, као и план праћења и процене делотворности планираних и предузетих мера.

Усвојење

Усвојење представља најпотпунији облик заштите деце без родитељског старања.Заснивањем усвојења дете наставља развој у породици усвојиоца који преузимају улогу родитеља и врше сва права и дужности која чине садржину родитељског права.

Хранитељство

Хранитељство је облик заштите којим се детету обезбеђује замена за примарну породицу.Заснивањем хранитељства се не успоставља однос родитељства.У хранитељској породици детету се пружа сигурност, подршка, као и брига о здрављу, школовању и васпитању.

Старатељство

Старатељство као облик заштите подразумева постављање стараоца за одрасла лица која су лишена пословне способности и децу која нису под родитељским старањем, стручни надзор над вршењем старатељске функције, састављање извештаја и планова старатељске дужности у вези располагања имовином штићеника, сталну брига о здравственом стању, школовању штићеника итд.
Уколико ова лица немају сроднике или друга лица која би прихватила старатељску дужност, стручни радници Центра непосредно врше ову дужност.

Процена у вези са вршењем родитељског права и поверавања детета

У случајевима прекида брачне или ванбрачне заједнице стручни радници Центра дају налаз и мишљење у поступцима за вршење родитељског права, одржавања личних односа деце и родитеља којима нису поверена, регулисања издржавања, итд.
Процена стручних радника у овим поступцима базирана је најбољем интересу детета.
Ова проблематика је веома сложена и деликатна.Континуиран стручни рад и сарадња са бројним установама из области правосуђа, јавне безбедности, школама и другим институцијама је услов постизања резултата у третману и заштити.

Превентивни надзор над вршењем родитељског права

Превентивни надзор над вршењем родитељског права је интервенција органа старатељства којом се помаже родитељима у сагледавању развојних потреба детета ради њиховог адекватног задовољавања.

Корективни надзор над вршењем родитељског права

Корективни надзор над вршењем родитељског права обухвата активности органа старатељства које имају за циљ кориговање родитеља у вршењу родитељске дужности:

  • упозорење родитељима на вршење родитељског права
  • упућивање родитеља у породично саветовалиште и друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима
  • полагање рачуна о управљању имовином детета.

Одређивање личног имена

Родитељи детета у обавези су да најкасније у року од 30 дана од дана рођења, детету одреде лично име и то пријаве матичару ради уписа у матичну књиигу рођених.
Уколико они не изврше своју обавезу у том року, чињеница рођења детета и лично име детета уписују се у матичну књигу рођених на основу решења које доноси центар за социјални рад.